Srpski startap ekosistem sazreva, ali novi izazovi tek dolaze: AI menja tržište, a podrška, finansiranje i ekspertiza moraju da prate promene
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Srpski startap ekosistem porastao je sa oko 200 na 500 do 600 firmi, uz više programa podrške i novih fondova, ali tržište prolazi kroz prirodnu konsolidaciju.
- Glavni izazov više nije finansiranje, već brze promene koje donosi AI, pa startapovi moraju da rešavaju globalno važne probleme i ostanu relevantni.
Srpski startap ekosistem poslednjih godina beleži rast i sve veći broj programa podrške, fondova i prilika za finansiranje, ali njegovo dalje sazrevanje donosi i nove izazove. Od konsolidacije tržišta i dostupnosti kapitala, preko sve snažnijeg uticaja veštačke inteligencije, do nedostatka specijalizovane mentorske podrške i nedovoljno razvijenih modela investiranja, startapovi se danas suočavaju sa drugačijim problemima nego pre samo nekoliko godina.
Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, za Biznis Kurir govorila je o tome gde se domaći ekosistem trenutno nalazi, šta koči njegov dalji razvoj i šta je potrebno da bi više inovativnih ideja preraslo u održive i globalno konkurentne biznise.
Konsolidacija tržišta i sazrevanje ekosistema
Prema rečima Đorđević Šušić, poslednjih pet godina donelo je značajne promene u brojnosti startapova u Srbiji.
- Procena je da smo pre 5 godina imali oko 200 startapova u ekosistemu, a sada se taj broj nalazi između 500 i 600 - istakla je ona.
Ipak, nedavno je primećen trend opadanja broja, sa procena koje su išle preko 600 na trenutne brojke. Đorđević Šušić to objašnjava kao prirodan proces konsolidacije na relativno malom tržištu kakvo je srpsko.
Ovaj period karakteriše i značajan porast broja programa podrške, sa jednog ili dva na šest, sedam programa, kao i osnivanje fondova privatnog kapitala uz podršku Fonda za inovacionu delatnost.
- Tržište sazreva i samim tim i startapovi sazrevaju i prave rezultate - dodaje Đorđević Šušić, navodeći primere uspešnih startapova iz Startit programa podrške koji sada zapošljavaju desetine ljudi, izlaze na inostrana tržišta i štite intelektualnu svojinu.
Slučaj prvog srpskog "jednoroga"
Đorđević Šušić se osvrnula i na nedavni uspeh, prvog "jednoroga" u srpskom ekosistemu. Međutim, ona ističe da je ovaj uspeh otvorio i neka pitanja:
- Upravo je taj "jednorog" izašao van ekosistema, u smislu da uopšte nisu koristili nikakve dostupne programe podrške i slično. Voleli bismo da ima više takvih priča i da oni startapovi koji su krenuli negde od inicijalne ideje, pa kroz različite programe podrške i privatna investiranja koja su dostupna, tržišno naprave svoju skalabilnu priču.
Novi izazovi: Veštačka inteligencija i globalni problemi
Dok je pre pet godina glavni izazov bila nedostupnost izvora finansiranja, Đorđević Šušić ističe da je danas situacija drugačija. Glavni izazov za startapove sada su brze promene na tržištu, posebno razvoj tehnologije veštačke inteligencije (AI).
- Ono na čemu moramo da radimo kao ekosistem jeste da više radimo sa startapovima, da ideje o kojima oni razmišljaju ne budu ideje kojima se bave jer rešavaju svoj problem, nego da se zaista bave globalno relevantnim problemima. Da bi sutra, ali i za tri do pet godina, njihov biznis bio relevantan - naglašava Đorđević Šušić.
Ona upozorava da mnoga softverska rešenja i aplikacije razvijena bez integracije AI brzo postaju prevaziđena:
- Sav onaj trud koji su godinama ulagali preko noći prestane da bude relevantan. Mislim da je sada glavni imperativ na rešavanju globalno važnih problema.
Što se tiče integracije AI u domaće kompanije, Đorđević Šušić primećuje da je njena upotreba za ubrzavanje zadataka učestala, ali je izazov njena sistemska integracija u poslovne procese. Ona smatra da je vreme da se inženjerski i programerski kadar, koji je do sada uglavnom autsorsovao usluge stranim tržištima, preusmeri na razvoj rešenja po meri domaćih malih i srednjih preduzeća.
Sledeći koraci: Mentorska podrška i investiciona spremnost
Iako je sistem podrške u Srbiji značajno razvijen, sa prisutnim regionalnim inovacionim centrima širom zemlje, Đorđević Šušić ukazuje na nejednak kvalitet te podrške. Kao ključni nedostatak izdvaja nedostatak specifične mentorske ekspertize.
- Nama fali ekspertize u ovoj oblasti. Oblast je relativno nova, te da bi neko postao ekspert potrebno je vremena. Ima prostora da dovedemo možda više međunarodnih eksperata koji bi pružali podršku - objašnjava ona, naglašavajući važnost uključivanja osnivača (foundera) sa iskustvom u razvoj novih startapova.
Pored toga, Đorđević Šušić ističe potrebu za radom na "investicionoj spremnosti" startapova. Iako su izvori finansiranja sada dostupniji, važno je pripremiti startapove za uspešno pregovaranje i privlačenje tih sredstava.
Iako postoje državne garancije i fondovi, mali broj startapova ih zaista koristi. To otvara pitanje interesa investitora i sposobnosti startapova da adekvatno predstave svoj potencijal. Poseban problem predstavljaju tzv. "zombi startapovi", koji su vešti u dobijanju sredstava, ali ne i u monetizaciji i pronalaženju klijenata.
Biznis Kurir